У Такову је одржана државна манифестација обележавања 202. годишњице Другог српског устанка.
Церемонију у Такову предводили су државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић и председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић.
„Пре 202 године био је почетак стварања Србије на мудар начин, што је потврдило да је слобода Србину изнад свега. Мудрост је пре 202 године победила у начину стварања Србије. На тај начин је створена Србија која данас егзистира на костима тих јунака и оних из ослободилачких ратова које је Србија водила. Данас та иста мудрост долази до изражаја и верујемо да је политика коју Србија данас води мудра, извире из народа и наше душе и обезбеђује сигурну будућност Србије“, истакао је државни секретар Поповић.
Свечаности у Такову присуствовали су грађани, представници локалне самоуправе, Војске Србије, дипломатског кора, привредници, начелник Моравичког управног округа и делегације братимљених и пријатељских градова и општина са општином Горњи Милановац,које су биле гости поводом обележавања Дана општине Горњи Милановац.
„Поштовани господине Поповићу, Ваше екселенције, господо официри, представници Српске православне цркве, драги гости, уважене даме и господо, поштовани суграђани.
Добродошли у Таково, добродошли у Горњи Милановац, на простор где је почело стварање модерне српске државе.
Као први међу балканским народима, Срби су почетком XIX века покренули један веома сложен, и испоставиће се касније, успешан процес националног ослобођења, који је за последицу имао формирање независне и самосталне државе. Поменуту „радњу“ историографија ће назвати српском револуцијом, а њен зачетак десио се на простору некадашњег Београдског пашалука, рубне провинције моћног Турског царства.
Поред Карађорђеве Буне на дахије, односно Првог устанка, ову фазу националне борбе карактерише још Хаџи Проданова буна из 1814. године, односно Други српски или Таковски устанак, подигнут на Цвети, 23. априла 1815. године, овде у Такову.
Након четири месеца успешног војевања, током којих је ослобођен скоро читав београдски пашалук, завршетком битке на Дубљу 26. јула 1815. године, окончана је оружана фаза националне борбе српског народа, када се приступило преговорима.
Тај други, мирнодопски део револуције трајаће пуне две деценије, а особа која ће га без икакве сумње трајно обележити и дати му лични печат, биће вођа Таковског устанка Милош Обреновић.
Основна карактеристика поменутог периода биће дуготрајно, стрпљиво и мудро преговарање, односно дипломатски напори да се створе претпоставке будуће државне, војне и верске самосталности.
Са Русијом као савезницом и заштитницом устаничких интереса, српски кнез је, вешто користећи многобројне слабости турске стране, издејствовао издавање чак три највиша правна акта Порте, тзв. Хатишерифа, чиме је простор некадашњег Београдског пашалука дефинисан као аутономна кнежевина у оквиру Турског царства са апсолутно независном унутрашњом управом и под воћством наследног српског кнеза Милоша Обреновића.
Стварањем обриса државности, укидањем феудализма, односно културним и верским препородом током прве две деценије од подизања Таковског устанка, створена је основа потпуне самосталности Србије, која је потврђена одлуком Берлинског конгреса 1878. године.
До ових, по нама изузетних достигнућа, доћи ће се фазно и у етапама након „Цветног четвртка“ на Руднику и подвига Арсенија Ломе, затим великог народног Сабора у Такову, одржаног овде – под „столетним храстовима“ и чувених Милошевих речи изговорених у Горњој Црнући: „Ево мене, а ето вама рата с Турцима“.
Ако у обзир узмемо да је рудничко-таковски крај у оба устанка представљао не само стециште судбоносних дешавања, већ и родно место многобројних личности које ће заједно са кнезом Милошем пресудно допринети успешном окончању Српске револуције, онда са пуним правом, али и поносом ове просторе можемо назвати државотворним. Живела Србија!“, рекао је председник општине Дејан Ковачевић у свом говору.
После церемоније полагања венаца уприличен је културно – уметнички програм.
